Председник Републике Србије Томислав Николић у манастиру Св. Прохора Пчињског поводом обнове ''Краљевог конака''
Понедељак, 1. Јуни 2015.   |   Манастир

Као Председник Одбора за обнову ''Краљевог конака'', том приликом је рекао:

''Отварам седницу Одбора за обнову ''Краљевог конака'' и констатујем да смо почели са радовима, да је набављен материјал, да су испоштовани услови Завода за заштиту споменика културе, и веома сам срећан што видим да постоје услови да испунимо рок који је првобитно био одређен – крај јуна. То што се овој светињи десило дешава се често, јер су то углавном јако стари објекти на које обратимо пажњу тек када се деси нешто овако. Мислим, да би требали сви заједно Друштво, Завод, много више пажње да посветимо оваквим објектима пре него што се деси нека невоља, пожар или слично. Ми се понашамо као да смо најбогатији на свету. Ми смо, заиста, богати историјским и културним наслеђем, али не умемо да ценимо то што имамо. Да неко други има овакву светињу, данима би говорио о њој на телевизији и писао у новинама, а нама је то сасвим уобичајено. Толико Светаца имамо, толико манастира, не само на Косову и Метохији, већ широм српских земаља и ми томе не придајемо велику важност, јер они живе заједно са нама и око нас и чине нашу свакодневицу. Они који имају државу стару пет година или педесет, шта год да пронађу у својој историји од тога направе старину, и зато сам ја на примеру манастира Светог Прохора Пчињског и Краљевог конака хтео да покажем какву бригу ми треба да водимо о нашим светињама. Ангажовао сам се и на Хиландару, али опет касно, после пожара, а волео бих да ме је неко звао да се анагажујем пре него што се ово десило. Да спречимо да се деси.

Честитам свима вама који сте узели учешће у овом подухвату. Можда нисмо ни свесни колико је то Богу угодно дело, колико то смирује све нас, и колико се то шири по целој земљи на сав наш народ. Због тога инсистирам да то добије већу медијску публикацију. Све што се обнавља, све што сте чува, има велику вредност. Могу они нас и да прелете и претрче, али нашу културу и историју не могу да пређу. Ту смо за многе од њих недостижни. Ја вас молим да се сви у томе анагажујете потпуно. Знам да ви имате и других обавеза, као што их имам и ја, али смо ову обавезу преузели, не зато што нас неко тера, него зато што сматрамо да је то наш дуг . Неки од нас ће и на други начин, можда, помоћи Цркви, неки можда неће више имати прилике да помогну, зато покажите, покажите своју вољу, своју жељу, и да то послужи свима као пример. Генерације од пре двадесет година већ губе контакт са вером и традицијом, и не знам како ћемо да васпитамо оне који су тек сада проходали. Морамо да мислимо на то да они треба да се угледају на нас. Зато свако од нас мора да има неки доказ, неку грамату, неку фотографију где је шта урадио, где је коме помогао, где је својој Цркви и народу допринео. Мене то мотивише, а ја сам старији од вас и неке сам мотиве погасио, али ово ме сада истински мотивише. Хоћу да кажем да Неко кроз векове броји шта се ту радило. Ако свако од нас буде поносан на оно што је урадио, биће многима боље, посебно нашој Држави и нашој Цркви. Наша је Црква страдална. Можда се поједини у њој добро не сналазе, али се ми лаици не мешамо у њихова питања, они се не мешају у наша, али и једни и други знамо да имамо обавезу и одговорност пред народом, да стварамо народу мир, слогу и јединство. Желео сам само да вам одам захвалност, а можда то нисам умео. Захваљујем вам свима што сте ангажовани у обнови ове светиње, али вас позивам да се још више трудимо .''


Српска Православна Црква
Епархија Врањска
Радио Искон
Православни Црквени Календар
Манастир св. Прохор Пчињски © 2011  |  Сва права задржана  |  Мапа сајта  |  Посета: 248.062